Сајт који отвара Српске историјске видике, јача родољубље и даје нове теме за размишљање
Увек када нам се пружи прилика морамо да се сетимо, говоримо или пишемо о онима који су нам омогућили да можемо да ходамо усправно. Оним синовима Србије који су нам очували Отаџбину. Оно што треба да нас чини поносним јесте да је таквих српских витезова било толико да када би помињали све знане не би могли књигу да завршимо. Где […]
Read more
1916. године на Крфу је објављен буквар чија је намена, поред образовања ђака, била и описмењавање српских војника. Буквар за основне школе у Краљевини Србији штампало је Министарство просвете и црквених послова, 1916. године на Крфу. Иако је Први светски рат увелико био у току у скоро целој Европи, а само Министарство у избеглиштву на Крфу, један од главних задатака био […]
Read more
Колико је мени познато, Србија је вероватно једина европска земља (са изузетком можда Албаније, Црне Горе, Македоније и БиХ) која још увек нема своју националну енциклопедију, тј. скуп свеобухватних знања једног народа о његовој култури, уметности и наукама. Неко је лепо рекао „народ без своје националне енциклопедије је попут човека без крштенице”. Иницијатива да Србија добије своју националну енциклопедију по […]
Read more
Књижица димензија 10,1 са 7,8 центиметара, од свега четири стране, на којима су били отиснути 37 слова азбуке, молитва за вежбање читања и неколико бројева за учење рачунања – толики је био први српски ћирилични буквар. Као данашња „пушкица“! Штампан је 20. маја 1579. године, а пет дана касније изашло је друго, четворолисно издање, на осам страна. – Ове букваре […]
Read more
Неки људи заиста не разумеју значење речи национално благо! То је оно што нас баштини као један народ, као једну заједницу у којој смо се родили, одрасли и у којој живимо. То је нешто што свакоме од нас припада и оно што нас као ту заједницу дефинише и репрезентује, то је оно што је некима прва асоцијација на Србију . […]
Read more
Гркиња са Крфа упутила је ово писмо српском официру на Солунском фронту 1918. године, са најлепшим и најтоплијим речима о нашем народу и духу какав само ми имамо. “Откако сте Ви Срби отишли са Крфа, ја се још нисам развеселила. То веле све жене које живе на овом малом острву. За нас би било боље да нисте дошли на Крф, […]
Read more
Петроварадин. „Гибралтар на Дунаву“, како су га некада Аустријанци звали. Бедем против Турака, утврђење грађено пуних 88 година, од 1692. до 1780 године. Сада само делимично адаптирано, док четири нивоа ходника испод раскошне грађевине остају мистерија и за Новосађане и за њихове госте. Тамо су кренули репортери „Новости“ са жељом да додирну мистерију најчудније грађевине овог дела Европе. „Зашто је […]
Read more
„Буди радан и вриједан члан Отаџбине, једном ријечју, буди оно што треба да будеш: частан човјек.” Крахом југословенске илузије поткрај прошлог вијека српски народ је ушао у период кризе идентитета. Неоимперијална ревизија историјске свијести чини да потрага за националним вриједностима и грађанским достојанством дјелују као Сизифов посао. Ако томе додамо још да је национализам оптерећен југословенским искуством, не увијек без […]
Read more
Срби су на почетку 20. века имали свој правопис, да би потом ушли у српскохрватско правописно и језичко заједништво, из кога су изашли тек на крају истог века. Заједништво је било резултат политичких, културних и (социо)лингвистичких прилика кроз које су прошли народи Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине и Црне Горе. Целовита историја српског правописа до сада није написана. Мислимо на […]
Read more
Давне 1522. године Турци су у једној згради на Дорћолу отворили кафану и у њој служили кафу. У својој књизи „Старе кафане Београда“ др Видоје Голубовић каже да нема претензије да тврди како се београдска угоститељска радња звала баш кафана, и наводи да су се у нас, од самих почетака до данас, користила разна имена: караван сарај, хан, механа, мејхана, […]
Read more