Орлови и витезови Србије

Увек када нам се пружи прилика морамо да се сетимо, говоримо или пишемо о онима који су нам омогућили  да можемо да ходамо усправно. Оним синовима Србије који су нам очували Отаџбину. Оно што треба да нас чини поносним  јесте да је таквих српских витезова било толико да када би помињали све знане не би могли књигу да завршимо. Где […]

Read more

Ратни буквар штампан на Крфу 1916. године

1916. године на Крфу је објављен буквар чија је намена, поред образовања ђака, била и описмењавање српских војника. Буквар за основне школе у Краљевини Србији штампало је Министарство просвете и црквених послова, 1916. године на Крфу. Иако је Први светски рат увелико био у току у скоро целој Европи, а само Министарство у избеглиштву на Крфу, један од главних задатака био […]

Read more

Када ће Србија добити енциклопедију

Колико је мени познато, Србија је вероватно једина европска земља (са изузетком можда Албаније, Црне Горе, Македоније и БиХ) која још увек нема своју националну енциклопедију, тј. скуп свеобухватних знања једног народа о његовој култури, уметности и наукама. Неко је лепо рекао „народ без своје националне енциклопедије је попут човека без крштенице”. Иницијатива да Србија добије своју националну енциклопедију по […]

Read more

Буквари код Срба

Књижица димензија 10,1 са 7,8 центиметара, од свега четири стране, на којима су били отиснути 37 слова азбуке, молитва за вежбање читања и неколико бројева за учење рачунања – толики је био први српски ћирилични буквар. Као данашња „пушкица“! Штампан је 20. маја 1579. године, а пет дана касније изашло је друго, четворолисно издање, на осам страна. – Ове букваре […]

Read more

Ево докле смо стигли: Продаје се национално благо Србије за 80 500 долара

Неки људи заиста не разумеју значење речи национално благо! То је оно што нас баштини као један народ, као једну заједницу у којој смо се родили, одрасли и у којој живимо. То је нешто што свакоме од нас припада и оно што нас као ту заједницу дефинише и репрезентује, то је оно што је некима прва асоцијација на Србију . […]

Read more

Писмо Гркиње са Крфа српском официру: “Дошли сте, показали шта је живот и отишли, а нас сте оставили несрећне”

Гркиња са Крфа упутила је ово писмо српском официру на Солунском фронту 1918. године, са најлепшим и најтоплијим речима о нашем народу и духу какав само ми имамо. “Откако сте Ви Срби отишли са Крфа, ја се још нисам развеселила. То веле све жене које живе на овом малом острву. За нас би било боље да нисте дошли на Крф, […]

Read more

Подземна грађевина скривена испод Петроварадина

Петроварадин. „Гибралтар на Дунаву“, како су га некада Аустријанци звали. Бедем против Турака, утврђење грађено пуних 88 година, од 1692. до 1780 године. Сада само делимично адаптирано, док четири нивоа ходника испод раскошне грађевине остају мистерија и за Новосађане и за њихове госте. Тамо су кренули репортери „Новости“ са жељом да додирну мистерију најчудније грађевине овог дела Европе. „Зашто је […]

Read more

Петар Кочић: Мисли о Отаџбини

„Буди радан и вриједан члан Отаџбине, једном ријечју, буди оно што треба да будеш: частан човјек.” Крахом југословенске илузије поткрај прошлог вијека српски народ је ушао у период кризе идентитета. Неоимперијална ревизија историјске свијести чини да потрага за националним вриједностима и грађанским достојанством дјелују као Сизифов посао. Ако томе додамо још да је национализам оптерећен југословенским искуством, не увијек без […]

Read more

Како је српски постао српскохрватски

Ср­би су на по­чет­ку 20. ве­ка има­ли свој пра­во­пис, да би по­том ушли у срп­ско­хр­ват­ско пра­во­пи­сно и је­зич­ко за­јед­ни­штво, из ко­га су иза­шли тек на крају истог ве­ка. За­јед­ни­штво је би­ло ре­зул­тат поли­тич­ких, кул­тур­них и (со­цио)лин­гви­стич­ких при­ли­ка кроз ко­је су про­шли на­ро­ди Ср­би­је, Хрват­ске, Бо­сне и Хер­це­го­ви­не и Цр­не Го­ре. Це­ло­ви­та исто­ри­ја срп­ског пра­во­пи­са до са­да ни­је на­пи­са­на. Ми­сли­мо на […]

Read more

Кафане су биле душе града

Давне 1522. године Турци су у једној згради на Дорћолу отворили кафану и у њој служили кафу. У својој књизи „Старе кафане Београда“ др Видоје Голубовић каже да нема претензије да тврди како се београдска угоститељска радња звала баш кафана, и наводи да су се у нас, од самих почетака до данас, користила разна имена: караван сарај, хан, механа, мејхана, […]

Read more
1 2 3 21