ЗНАМЕНИТИ СРПСКИ ЛЕКАРИ

У Коларчевој задужбини 8.децембра 2017.године одржала је сјајно предавање о знаменитим српским лекарима др Јелене Јовановић Симић, кустос Музеја Српског лекарског друштва и секретар Секције за историју медицине Српског лекарског друштва. Многи од тих великих  српских лекара, које је представила др Јелена Јовановић Симић, су потпуно непознати нашој јавности, а један од њих је и др Сава Перовић, дворски лекар […]

Read more

Два се писма не могу помирити: Колика је цена Вукове реформе?

На балканском простору судбине народа и држава су до те мјере испреплетене да се са многим историјским догађајима може лако манипулисати. Међутим, ништа као језик не може да подвуче јасну линију између народа. Можда би судбина српског језика и писма данас била потпуно другачија да је у пракси заживјела реформа Саве Мркаља. Он је 1810. године написао књигу о српској […]

Read more

Монографија о Београду – забрањена пред други светски рат

Београдске власти су, након протеста немачког дипломате, забраниле монографију Балканског института „Београд“, као и београдско издање листа „Политика“ у којем је Исидора Секулић ову монографију оценила као најбоље написану историју о српском народу. У јесен 1940. године изашла су из штампе три издања монографије “Београд”, српско-хрватско, француско и немачко. Енглеско издање било је до краја преведено и највећим делом већ […]

Read more

Рујанско четворојеванђеље чека повратак у завичај

Комплетним записом Рујанског четворојеванђеља, наше најстарије штампане књиге, располажу колекције у Чешкој и Русији, али ниједна у Србији. Чак ни манастир Рујан код Ужица, светиња у којој је та књига настала пре пет векова, нема ниједан њен примерак. Досадашњи покушаји да се један од два потпуно сачувана оригинала, које је 1537. штампао монах Теодосије, до сада нису уродили плодом, иако су […]

Read more

Вук Караџић препродао стотине старих српских књига странцима

Вук Стефановић Караџић био је веома ревностан у сакупљању старих српских рукописних и штампаних књига, али не да би начинио драгоцену збирку, него да би их продавао странцима и од тог новца живео. Мањи део рукописа је добијао на поклон или у замену за своје списе и руске црквене књиге, а највећи део је откупљивао „на превару, за мале паре, […]

Read more

Меша Селимовић о супротности Његошевог и Вуковог језика

О Његошевом и Вуковом језику као о два различита и супротна језичка и духовна правца писао је и Меша Селимовић у својој студији `За и против Вука`.У времену комунистичке и југословенске језичке политике Караџићева револуција језика и правописа је уздигнута до култа, програмског партијског курса класне борбе и побједе `народног` говора над језиком и писмом православног племства и свештенства, ослобођања […]

Read more

У ОШ “Бубањски хероји“ одржан је несвакидашњи угледни час, тема “Праисторија”

Овај час је више од угледног, слободно могу рећи да је ово прави сценски наступ, позоришна представа, за ову финализацију је потребно доста залагања, труда  и напора, како нас професора тако и ученика. Идеју за сценски наступ и израду пећине и целог сценског амбијента заслужна  је  професорка ликовне културе Ивана Вујић и приправник,  професор ликовне културе Лазар Шошевић,  да ученицима […]

Read more

Бог је Отац, а Србија је мајка – бити Србин значи бити дете тих родитеља

Кажу да се хероји не враћају кући! Лажу! Кажу да се хероји враћају кући! Опет лажу! Српски народ је обе тврдње побио још пре једног века. Они који су остали тамо где су отишли, велики су хероји, као и они који су се у Србију вратили. Срби не би били Срби да не терају инат целом свету. Осим тих изрека које […]

Read more

УТИЦАЈ АУСТРОУГАРСКЕ

Између 17. новембра и 23. децембра 1896. у Бечу су одржана три тајна саветовања, којима је председавао тадашњи министар спољних послова, гроф Голуховски, а њихов циљ је био почетак једне енергичне аустроугарске интервенције у Албанији, чији би крајњи циљ био формирање незевисне албанске државе. Састанцима су такође присуствовали заједнички минастар финансија фон Калај, специјални изасланик и претходни министар барон Цвидинек, […]

Read more

Прва „Велика чкоља“ подигнута 1854., учитеље звали – страшило!

После Другог српског устанка, први се тог посла латио Јован Павловић који је држао наставу по приватним кућама богатијих Лесковчана. У Лесковцу је 1854. године подигнута прва школа која се налазила у близини данашње цркве. Називали су је „Велика чкоља“, а први учитељ је био даскал (учитељ) Даца (Стојанча) који је имао своје помоћнике. За њега се говорило да је […]

Read more
1 2 3 25