Мухамед, Мустафа и Махмуд – три Србина из Стоца

Столац, мало место у Херцеговини, кршевито, на чијем камену су рођени многи чврсти и поносни људи.Срба попут поменуте тројице било је више у Стоцу, и пре и после њих. Њих тројица су издвојени као представници једине велике српске генерације, оне с почетка 20. века, у коју сврставам и нараштај младобосански. Чувено је српство, по језику, Али-паше Сточевића-Ризванбеговића, херцеговачког везира, који […]

Read more

Ко је, како и када разводнио и раселио Србе у и из Сарајева

Пише Душан Шеховац 13.300 Срба у Сарајеву, 46.703 Срба у Граду Источно Сарајево, 124.443 Срба из Сарајева! 7.000 Срба жртве рата у Сарајеву! Овај текст је мој скромни допринос, настао из потребе да се освјетле и аргументима доведу и питање два урбана мита о Србима Сарајева, који су формирали представници невладиног сектора, новинари, лијени интелектуалци, лоши политички аналитичари и неспособни […]

Read more

РИМОКАТОЛИЧКА ПРОПАГАНДА ПРОТИВ СРБА У СРЕДЊОВЈЕКОВНОЈ БОСАНСКОЈ ДРЖАВИ

Српски народ на Балкану је током средњег вијека био изложен притисцима римокатоличке цркве, која је настојала да га преведе из православне вјере у римокатоличанство, и да га стави под своју црквену управу. Западни римокатолички писци писали су о Србима да су „најгори јеретици, заражени од јеретика који бјеже у те крајеве пред инквизитором, и с тога су још гори према […]

Read more

ХАСАН РЕБАЦ О СРБИМА МУХАМЕДАНСКЕ И ПРАВОСЛАВНЕ ВЕРЕ

Хасан Ребац је био један од „зидараˮ који су морали да одговоре на 33 питања Танасија Динића, комесара за персонална питања у Комесарској управи Милана Аћимовића (од априла до краја августа 1941) и министра полиције у влади Милана Недића (од новембра 1941. до новембра 1942. године). Рођен је у Мостару 1890. године. Био је муж Анице Савић Ребац. Студирао је […]

Read more

СЕЋАЊА МЕШЕ СЕЛИМОВИЋА: О пореклу породице Селимовић

Моји ближи преци су из Билеће. Отац се родио у Високом, кад се породица из Билеће покренула према својим посједима на сјевероистоку Босне. Селимовићи су поријеклом из Врањске на граници Херцеговине и Црне Горе, од дробњачког братства Вујовића. Шефик Пашић, који је испитивао поријекло наших породица, пише о томе, на основу докумената које је пронашао у архивским и породичним документима […]

Read more

ГАРАВИЦЕ: СТРАТИШТЕ 12.000 СРБА

Гаравице су једно од највећих стратишта српског народа послије Јасеновачких логора и логора Госпић – Јадовно. То је у географском смислу простор удаљен од града Бихаћа два и по километра, а обухвата Гаравице, Карађорђево село(некад Брезовица, а данас Каменица) и Церавац. На земљишту које је било у власништву добровољаца из Првог свјетског рата, налазиле су се природне ливаде, јаруге и […]

Read more

22. годишњица окупације Шипова и егзодуса становништва

Тачно прије 22 године почео је егзодус становништва са територије општине Шипово и настао је период краткотрајне окупације. Поводом овога сам ја написао једну војно-политичку анализу периоду који је томе претходио и које су последице. Прва битна ствар која се десила у нашем окружењу је пад Купреса 3. новембра 1994. године. Наиме, то је прва здружена акција ХВО-а и АБИХ […]

Read more

ЈЕЛЕНА ЈЕЛИСАВЧИЋ – СРЕБРЕНИЦА, ГЕНОЦИД НАД ИСТИНОM

Сваке године у сусрет обележавању “Дана сећања на сребреничке жртве“ , отвара се простор за мобилизацију колективне патње новокомпоноване бошњачке нације, која би требало да својим ехом изазове емпатију не само региона, већ сто је могуће шире, како би се омогућила резистентност и неупитност веродостојности злочина и још јаче стегао Гордијев чвор. Умишљени геноцид у Сребреници, кроз две деценије вештачки […]

Read more

О овоме нико не прича и не пише, само зато што су Срби у питању

Територија БиХ препуна је српских стратишта из Другог светског рата за која, све до уназад две деценије, готово нико није ни знао, изузев ретких преживелих и родбине несрећника који су тамо скончали од усташке руке! Пријатељи, родбина и потомци покланих Срба тек након пада комунизма почели слободно да посјећују места на којима су страдали њихови најближи, историчар Зоран Пејашиновић ипак […]

Read more

Битка под Бањалуком 1737. године

У посљедњим годинама 17. и почетком 18. вијека у Европи долази до снажних геополитичких и војних промјена. Превласт губе неке до тада најјаче европске силе, а издвајају се нове државе. “ЕВРОПСКА РАВНОТЕЖА” Стварају се нови дипломатски односи под именом “Европска равнотежа”. У томе су велику улогу имале Аустрија и Русија. Заоштравање финансијске и привредне ситуације у Турској довело је до […]

Read more
1 2 3 4 8