Натпис погинулим ратницима с каменог стуба на Косову (деспот Стефан 6897.)

У пролеће или лето 1404. године подигнут је на Косову у близини цркве Самодрежа, велики камени стуб на коме су биле уклесане речи у спомен битке на Косову. Споменик је највероватније поставио деспот Стефан Лазаревић своме оцу и погинулим српским ратницима у Косовском боју. О постојању овога стуба сачувано је сведочанство из око 6897. (1496.) које је оставио Константин Михаиловић из […]

Read more

Деспот Ђурађ Бранковић

Мада историја смедеревског подручја досеже дубоко у прошлост, ореол славе ставиће му последњи значајни владар на српском средњовековном престолу, деспот Ђурађ Бранковић. Ђурађ Бранковић потиче из угледне велмошке српске породице Бранковића, чији су преци уживали висока достојанства на двору српских владара лозе Немањића, краљева Милутина и Стефана Дечанског и царева Душана и Уроша, управљајући класичним јужним територијама српске државе и […]

Read more

Како је Константин Филозоф описивао Србију и Србе

“Житије деспота Стефана Лазаревића” Константина Филозофа настало је између 1433. и 1439. године. Иако је у основи писано према житијној схеми, ово житије представља прелазак од хагиографске (животи светаца) ка историјској биографији, која обилује подацима, личностима, догађајима, те доноси живу слику времена које описује кроз живот главног јунака. Оно што би могло данас бити занимљиво је како је Константин Филозоф […]

Read more

“Приношенија“ монахиње Јефимије, прве српске песникиње

Монахиња Јефимија, прва српска песникиња, душа Богом надахнута, рођена је око 1350. године под именом Јелена, као кћи угледног ћесара Војихне, у држави цара Душана. Пошто је због службе њен отац боравио на двору, Јелена је запамтила цара и сјај његове владавине. Удајом за деспота Јована Угљешу Мрњавчевића, млада Јелена постаје деспотица. Њен живот у Серу, престоници ове српске области коју […]

Read more

Повесно слово о кнезу Лазару

Главни творац црквеног култа кнеза Лазара, косовског великомученика је српски патријарх Данило III, Данило Бањски или Млађи. Имао је четрдесет година, када је изабран за патријарха, с јесени 1390. или у пролеће 1391. године. Кнезу Лазару је Данило III посветио: Похвално слово о кнезу Лазару, а највероватније, још три списа. Сви текстови су настали 1391. или 1392. године поводом преноса Лазаревих моштију […]

Read more

УСКОРО! Играно-едукативни филм ,,КНЕЗ ЛАЗАР“

Играно-едукативни филм КНЕЗ ЛАЗАР прати живот кнеза Лазара Хребељановића од рођења, одрастања на двору цара Душана, преко венчања с Милицом и напредовања до кнеза, градње престоног града Крушевца, све до саме Косовске битке.           Главне улоге играју Војин Ћетковић у улози старијег кнеза Лазара, Биљана Николић у улози старије књегиње Милице, Милош Ђуровић у улози младог кнеза Лазара, Марта Бјелица […]

Read more

Турска силовања по Црној Гори и Србији!

Мало је података о неумитном турском приближавању српским женама у току пет вјекова. Оно што се зна и, још више, оно што се може назријети, уистину је туробно. Позната је легенда из Дробњака и Пиве према којој је, после црногорске побуне и убиства Смаил-аге Ченгића (5. октобра 1840), турска казнена експедиција силовала све живо женско. Црногорци одлучише да се убије […]

Read more

Шест векова мистерије Светиње у Смедеревској тврђави

Мали град, двор деспота Ђурђа и Проклете Јерине, археолошки је истражен, али шта се крије испод 11 хектара Великог града, последње престоница Србије Средњег века, нико не зна. Зна се, једино, да Смедерево поседује чудотворно светилиште чија је локација мистерија која траје шест векова. Један од Апостола Христових и Јеванђелиста, Свети Лука, почивао је на тлу смедерервске Тврђаве у Саборној […]

Read more

КО СУ БИЛИ ХУСАРИ

Мађари већ вековима представљају своју земљу као колевку хусара, елитних јединица лаке коњице из ратова против Турака, што није ништа друго до кићење српским перијем. Многобројни научни радови потврђују да је сама реч „хусар“ српског порекла, и да су први хусарски одреди формирани у Србији. Уз то, Срби су кумовали настанку и угарских, и пољских, и руских хусара. Прича о […]

Read more

ПОСЛЕДЊИ ВИЗАНТИЈСКИ ЦАР: Косовски завет за чувара Цариграда

Србија, а ни остатак хришћанског света не сећа се да је последњег римског (византијског) цара Константина Драгаша Палеолога, родила Српкиња Јелена (грчки Хелена). – Константин, по мајци Србин, био је формално заиста последњи римски владар „наследник Августа и Константина“. Његова титула гласила је цар Ромеја, што је хеленизован назив за Римљане – каже проф. др Радивој Радић. Константин је био […]

Read more
1 2 3