Ко је, како и када разводнио и раселио Србе у и из Сарајева

Пише Душан Шеховац 13.300 Срба у Сарајеву, 46.703 Срба у Граду Источно Сарајево, 124.443 Срба из Сарајева! 7.000 Срба жртве рата у Сарајеву! Овај текст је мој скромни допринос, настао из потребе да се освјетле и аргументима доведу и питање два урбана мита о Србима Сарајева, који су формирали представници невладиног сектора, новинари, лијени интелектуалци, лоши политички аналитичари и неспособни […]

Read more

Ако верујете да ће се задовољити делом ваше територије, будите сигурни да ће се вратити да вам узму све

Да мали не морају и не смеју да попуштају пред притисцима великих, показују и историографске студије које се баве знањима и предрасудама државника великих сила о страним, понекад врло далеким земљама о чијим судбинама су хтели да одлучују. Пише: Милош Ковић На Западу, нарочито у англосаксонским земљама, већ вековима се верује да међународни односи нису царство хуманости и идеала, него […]

Read more

22. годишњица окупације Шипова и егзодуса становништва

Тачно прије 22 године почео је егзодус становништва са територије општине Шипово и настао је период краткотрајне окупације. Поводом овога сам ја написао једну војно-политичку анализу периоду који је томе претходио и које су последице. Прва битна ствар која се десила у нашем окружењу је пад Купреса 3. новембра 1994. године. Наиме, то је прва здружена акција ХВО-а и АБИХ […]

Read more

ЈЕЛЕНА ЈЕЛИСАВЧИЋ – ЗАВЕТ НА САБОРНОСТ И ОПСТАНАК – ОД СИОНА ДО КОСОВА

Пише – Јелена Јелисавчић Сагледавајући последице предуге комунистичке идеолошке и тоталитарне контаминиције, негде између рушења темеља који је опредељивао и чинио хомогеним српски национ у вишевековној борби за опстанак а то је светосавско наслеђе и потпуног губитка националне логике који се огледао у погрешном одабиру савезника, како оних са којима су Срби делили државу , тако и екстерних, сасвим на […]

Read more

Истраживање судбине српских војника из Првог светског рата који су преминули у Холандији

На углу холандског реформисаног гробља у Гардерену, тик уз шумовит предео Велуве регије у Холандији, стоји споменик у знак сећања на Србе који су преминули од шпанске грознице 1919. године непосредно после Првог светског рата. На споменику је исписано 29 имена војника који су умрли у Гардерену, 21 име војника који су преминули у Најмејгену и њих 14 у Еншадеу, […]

Read more

Толико тога нисмо знали да је то просто застрашујуће! Али, истина ослобађа полако, али незаустављиво…

Пише Драгослав Бокан Враћам се из Зрењанина… Пут ка Београду се у ноћи змијолико вуче и брзо подвија под точкове, све зависећи од пејзажа који се претичу и смењују (потпуни мрак се начас претвара у месечином попрскану равницу, могући хорор у чисту пасторалу) и од већ поспаних полицијских патрола последње смене (Стајићево и Чента као посебно ризичне етапе по том […]

Read more

СРБИН КОЈИ ЈЕ ОСТАО ВЕРАН РУСКОМ ЦАРУ, ДО КРАЈА (И ПОСЛЕ ЊЕГА)

Пише Драгослав Бокан Многе су књиге написани и филмови снимљени о Колчаку, Дењикину, Врангелу, Семјонову, Краснову, Јуденичу, Унгерну фон Штернбергу… и другим херојима последње одбране Руске Империје, и након абдикације (и, недуго затим, убиства) цара Николаја Другог. Борити се за ”изгубљену ствар” је нешто најтеже и, у исто време, најплеменитије што неко може да учини у свом животу. А то […]

Read more

ВОЈВОДА СТЕПА, ПОСЛЕ РАТА

Приредио Драгослав Бокан Прво 1924-те, па онда и 1926. године појавио се предлог (са највишег места) да се на власт у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, у улози председника владе, доведе војвода Степа Степановић. На српску жалост, овај предлог се није остварио. И то, пре свега, због тога што се стари и заслужни српски војсковођа (иначе, рођени Београђанин), разочаран послератним […]

Read more

КОНФОРМИЗАМ ЗАБОРАВА

Пише, Драгослав Бокан Ако би ишли по код нас уобичајеној логици, злочин (нарочито над Србима) се и те како исплати. Довољно је само сачекати да прође довољан број година, и све је заувек решено – заборавом, уз увек исто објашњење: „Нећемо ваљда да се вечно осврћемо уназад и дирамо ране из прошлости. Пустимо давну историју на миру и окренимо се […]

Read more

ПОЗНАТА РУСКА ПОЗОРИШНА И ФИЛМСКА ГЛУМИЦА ЕКАТЕРИНА МОРОЗОВА ВЕЛИКИ ЈЕ ЗАЉУБЉЕНИК У СРБИЈУ И ЊЕНУ ИСТОРИЈУ

Приредила Зорица Пелеш Недавни боравак Екатерине Морозове, познате руске позоришне и филмске глумице и сценаристе, био је право освежење овог врелог лета у Београду.  Пленила је на сваком кораку својом  лепотом, својственом руским красавицама,  блиставошћу ума и чаробним осмехом.       Током боравка у нашем главном граду интезивно је посећивала часове српског језика, који жели да савлада што пре. Изненађује њен […]

Read more
1 2 3 8