ПРОТА СТЕВАН М. ДИМИТРИЈЕВИЋ

Приредио Ђорђе Бојанић Човек о коме се врло мало зна… а толико много је учинио за нас! Текст је састављен уз помоћ литературе коју сам добио од г. Зорице Пелеш која је аутор књиге ПРОТА СТЕВАН М. ДИМИТРИЈЕВИЋ – АНЂЕО БОЖИЈИ ЗА ЈУЖНУ СРБИЈУ Стеван М. Димитријевић (Алексинац, 10/22. јануар 1866 – Београд, 24. новембар 1953) је био српски свештеник […]

Read more

И СРБИЈА ИМА СВОЈЕ ХОДОЧАШЋЕ – ПУТ СВЕТОГ САВЕ

ИСПОСНИЦИ СВЕТОГ САВЕ–СРПСКО ХОДОЧАШЋЕ Испосница се налази на 10 километру од манастира Студенице на планини Чемерно на преко 900 метара надморске висине. Настала је почетком 13. века. Према предању, Свети Сава је након монашења на Светој Гори Атонској почетком XIII века овде основао монашку заједницу склону аскетском, пустињачком начину живота. За сада нажалост још нема путоказа за скретање а ни […]

Read more

ЦРКВИШТЕ – МАЛИ ЗВЕЧАН, СРПСКИ средњовековни град

Мали Звечан, подграђе древног града Звечана, на којем се налазе остаци цркве из византијског периода (IX-X век), посвећене, како памти предање, Св. Великомученику Димитрију. Са овог узвишења у близини Рашкиног потока на којем се налази црквиште пружа се величанствен поглед према Косовској Митровици, пољу косовскоме, улазу у Метохију, према Проклетијама, Чакору, обронцима Копаоника и Мокре Горе. Према предању Св. Краљ […]

Read more

ДА СЕ ПОДСЕТИМО… јер не смемо да заборавимо…

После рата на Кајмакчалану је подигнута мала капела и спомен обележје српским херојима. У капели је смештен ћуп у који је положено срце Арчибалда Рајса. Швајцарац је заволео Србе као сопствени народ, дивио се херојима Кајмакчалана са којима је делио добро и зло и оставио у аманет да му срце заувек лежи са њима. Жеља му није испуњена, јер су […]

Read more

Да ли знате где се налази осматрачница српске Врховне команде са Кајмакчалана ?

Осматрачница српске Врховне команде са Кајмакчалана је после рата растављана и воловским колима пренесена у парк испред Народне скупштине у Београду , дијагонално од „камене зграде“ тј. зграде у којој су Пошта, Телеком и Народна банка Србије, где је поново састављена да буде место сећања и поноса. Овде у  Пионирском парку и данас стоји, иако мало ко за то зна… На овом, данас споменику, […]

Read more

ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ КАКО ЈЕ НАСТАЛА ПЕСМА “АЈДЕ ЈАНО КУЋУ ДА НЕ ДАМО”

Приредио – Ђорђе Бојанић ЕВО ВЕРЗИЈЕ (исправне) ПЕСМЕ АЈДЕ ЈАНО КУЋУ ДА НЕ ДАМО…. послушајте овај текст – Ајде Јано, кућу да не дамо Да не дамо, Јано душо, да је не продамо, Кад продамо, Јано душо, како да играмо? Можемо да чујемо и нумеру  Ајде Јано кућу да не дамо, да продамо само да играмо… Ајде Јано коња да […]

Read more

БЕЗ ОВОГА НАМ НЕМА РОДОЉУБИВОГ БОЉИТКА… „МЕМОРИЈАЛНИ ЦЕНТАР СВИМ СРПСКИМ ЖРТВАМА“

Срамно је да га одавно нисмо већ саградили. Угледајмо се на Јевреје који са посвећеношћу чувају од заборава своје жртве. Споменик жртвама геноцида, као симбол и опомена, требало би да подсећа на Јад Вашем у Јерусалиму. Једноставно, уколико се затре свест о жртвама уништава се то неопходно ткиво националне свести а то је солидарност. Несрећницима који су настрадали та солидарност […]

Read more

СРПСКО-РУСКИ БРАТСКИ ОДНОСИ

Аутори – Зорица Пелеш и Ђорђе Бојанић Љубав свију нас Срба према Русији је до светостиузвишена. Писмени извори о нашим међубратским везама одпочињу доста давно, а кренућемо од Светог Саве, родоначелника лозе Немањића, који се замонашио у руском манастиру Светог Пантелејмона на Светоj Гори Атонској. Тамо су започете наше културне везе са Русијом, где се увелико гајила писменост и наука. […]

Read more

КЊИГА – „СРПСКО – РУСКИ БРАТСКИ ОДНОСИ“

СРПСКО – РУСКИ БРАТСКИ ОДНОСИ Аутори – Ђорђе Бојанић и Зорица Пелеш Издавач M KOPS centar – Ниш март, 2015. година … Рецензенти Андреј Тарасјев, професор, председник Друштва за очување спомена на Русе у Србији Мирослав Савић, проф. историје Дејан Серафимовић, председник невладине организације Друштво Српско-Руског пријатељства, Гроф Сава Владиславић. ДУГ ПРЕМА УЗВИШЕНОМ ФОРУМУ НАУКЕ И НАШИМ ЗАЈЕДНИЧКИМ ПРЕЦИМА  Руковођени поруком […]

Read more

КРИВОШИЈЕ – РОДОСЛОВ БОЈАНИЋА

Приредио – Ђорђе Бојанић РОДОСЛОВ БОЈАНИЋА ИЗ КРИВОШИЈА Кривошије је назив за српско племе или за висораван и историјску микрорегију близу Котора у Црној Гори, односно Старој Херцеговини, на источним обронцима Орјена, изнад Рисна. Област је добило име по некомКривошићу чије се име помиње у дубровачком извјештају из 15 века. Према неким изворима, први помен области Кривошија у писаним изворима је из извештаја млетачког заповедника у Рисну, Анђела Гонема, из 1686. године. У извештају се помиње 15-20 […]

Read more
1 15 16 17 18