ИнтервјуСрби и Руси

Бојанић за руски часопис ДИАЛОГ: Удаљеност није препрека пријатељству са вршњацима из Русије

Интервју Ђорђа Бојанића за руски часопис ,,ДИАЛОГ"

Основна школа „Бубањски хероји“  из града Ниша (Србија) сарађује са школама из Русије већ пет година. Ђорђе Бојанић, професор историје и ђакон Дејан Јовановић, наставник веронауке, уз одобрење директорке  школе „Бубањски хероји“ Верице Раденковић  и уз учешће других  наставника, успешно развијају ову интеракцију у оквиру споразума о образовној сарадњи.

Заједно са својим руским пријатељима из Основне школе бр. 11 града Шуjа (Ивановска област, Русиjа) редовно одржавају заједничке часове и састанке. Претходне школске године преко скајпа су одржане конференције ученика и снимани филмови о руској помоћи Србији, руским писцима и проучавању њихових дела у српским школама. Недавно је снимљен филм о знаменитостима Ниша. Током протеклих година снимљено је укупно 10 филмова.

Министарство просвете Србије jе школу у Нишу прогласило једном од најбољих у земљи.

Школа „Бубањски хероји“ је постала позната и у Русији. У марту 2020.године Ђорђе Бојанић је учествовао на форуму ,,Балкански мост, Иваново 2020″ у организацији Јевгениjа Осенкова и ,,Руско-српског диjалога“ са којима сарадњу има ОШ ,,Бубањски хероји“. Говорио jе о сарадњи са школама из Русије, а посебно са Руско-српским клубом у Шуjи.

Интервју Ђорђа Бојанића за руски часопис ,,ДИАЛОГ

Ђорђе, реците нам како сте започели сарадњу са школама из Русије?

Интернет, колико има својих лоших страна, толико има и добрих, јер је за овај спој свакако заслужан напредак технологије  и обострана братска љубав. Да није било Фејсбука (ФБ), можда се не би ни родила ова идеја.

Познанство са руским колегама почело је преко ФБ странице и сајта чији сам главни уредник srpskaistorija.com. Ту се и зачела идеја о нашој сарадњи, која траје више од пет година.

Предлог за реализацију првог међународног угледног видео часа са темом „Цар Николај Други и руска политика на Балкану почетком 20. века” дошао је од стране српског пријатеља, руског професора историје Александра Николаевича Муравјова, који је тада радио у Поњкинској основној школи из Ивановске области (Руска Федерација)“.

Све нас повезује само један циљ – памћење и очување нераскидивих братских веза кроз историју, као и упознавање посебности наша два народа.

-Мислите ли да је ова сарадња потребна и корисна и зашто? Како су ученици и наставници реаговали?

Како да не. Ова сарадња има веома велики значај. Препознали смо заједнички интерес који има за циљ развоj међународних друштвених односа између школа, укључујући и  разноврсну образовну комуникацију између ученика из Русије и Србије. Један од циљева овог вида образовања је и да иза нас остане неки печат, да кроз овај вид учења ђаци упамте своје школске дане. Ученици су ову сарадњу са одушевљењем прихватили, све радимо уз сагласност ученика и родитеља. Целокупан овај рад су ваннаставне активности.

Наравно, и остале колеге су прихватиле ову сарадњу. У школи је формиран и тим за Међународну сарадњу. Свакако, без помоћи колега  не би овога ни било у овој мери. Вероучитељ Дејан Јовановић и ја  имамо и одличну подршку колега. У раду нам помажу професорке српског језика Татјана Цекић и Драгана Нешић, проф.географије Александра Цолић, проф.музичке културе Наташа Миљковић,као и педагог школе Драгана Стевановић и наравно, директорка Верица Раденковић, која је подржала и одобрила ову сарадњу.

-Познато је да су филмови које сте снимили намењени пре свега ученицима. Да ли вам ово помаже на часовима у проучавању руске и српске историје?

Тако је. Дакле, главни циљ овог занимљивог образовног пројекта је проучавање српске и руске историје, културе, обичаја и традиције, као и обострано упознавање ученика широм Србије и Русије са различитим историјским темама. Све то кроз додатне часове ученика осмог разреда, а уз сагласност родитеља ученика који су у пројекту. Иза нас је велики број заједничких филмова преведених на руски и српски језик. Теме које обрађујемо веома су важне за проучавање историје наших земаља и користе нам и у настави када обрађујемо градиво које се подудара са темом.

-Преко Скаjпа сте имали састанке са ученицима из Шуjе. Како jе то обогатило ваше ученике и шта им је омогућило?

Да, сваке године практикујемо да имамо скајп међународне часове. Тако смо у првом полугодишту имали један врло занимљив скајп час. Планирали смо и у другом полугодишту, али нас је у томе пореметила COVID19 пандемија. Нову технологију која се већ дужи низ година користи  у нашој школи, искористили смо  да нашим другарима из Русије прикажемо и упознамо их са догађајем из 1809 године битком на Чегру, јунаштвом Стевана Синђелића и настанком Ћеле-куле. Наши другари из Русије упознали су нас са својим градом.

Ученици су презентовали једни другима значајне делове из историје који карактеришу њихове градове и државе.

Од руских ученика чули смо и неке занимљиве податке да је у 16. веку у Шуји  боравио цар Иван Грозни док је ишао у поход на Казан. Чули смо и да су у 17. веку у Шуjу почели да долазе страни трговци. У Шуји су направљене тканине и сапун.  Занимљиво је да је на грбу Шује приказан комад сапуна. Занимљив је и податак да се у Воскресенској катедрали у Шуји  налази  икона Шуjско-Смоленске Богородице а  поред храма је највиши звоник у Русији.

Као што видимо, преко скајпа ученици могу сарађивати на великим удаљеностима. Нема баријера, само је потребна воља за покретање овакве сарадње, која код нас у школи траје већ дужи низ година са различитим школама из Русије. Овакав вид наставе  веома позитивно утиче на мотивацију данашњих ученика, којима није страна ова нова технологија. Овим начином лако долазе до нових информација и могу се упознати са неким новим културама и историјом. На овај начин се и склапају нова пријатељства на друштвеним мрежама међу ученицима ван граница својих држава и на тај начин они размењују своја знања и искуства.

-Зашто су управо историја и веронаука важне у вашим заједничким активностима?

Историја и веронаука су, по мени темељ сваког образовног система, наравно, уз матерњи језик. Темељ сваке државе је у тим коренима (историја, језик, вера). А наши народи имају заједничке те корене и темељ  и њима можемо да се поносимо.

Да би се заокружила скоро петогодишња сарадња и наш заједнички рад, дошао сам на идеју да са колегом ђаконом Дејаном Јовановићем целокупан наш рад објединим. Један од начина била је књига, која има 190 страна, која је илустрована и садржи  доста фотографија. Ова скромна књига није намењена за продају, она је свима доступна у ПДФ формату или додељена као поклон, пре свега ученицима који су дали свој допринос.

У току протеклих  година смо заједно у том циљу, свако на свој начин, радили на изради документарних филмова, који су титловани и за руске ђаке и руску публику  а превео их је колега из Русије Александар Муравјов:

-„Срби који су обележили историју Русије“;

-„Руски пуковник Рајевски“;

-„Српска слава и руско испијање чаја“;

-„Руски кнез Владимир“;

-„Свети Сава као просветитељ  српски  и његовом утицај у Русији“;

-„Цар Николај  II и руско-српски односи почетком 20. века“;

-„Рускa емиграцијa у Србији“;

–„Варваринска битка“;

–„Делиградска битка“;

–„Руска помоћ Србији кроз историју“;

–„Руска књижевност у српским школама“;

–„КРМЧИЈА ИЛИ НОМОКАНОН“;

–„Гроф Сава Владиславић Рагузински“;

–„140 ГОДИНА ОД ОСНИВАЊА ЦРВЕНОГ КРСТА У НИШУ“;

–„Милунка Савић“;

–„Логор Црвени крст и Бубањ“;

-„Ћеле-кула“;

–„ИСТОРИЈСКЕ, ВЕРСКЕ И КУЛТУРНЕ ТЕКОВИНЕ ГРАДА НИША И ОКОЛИНЕ“.

-Ви сте уредник веб странице Српска историја  https://www.srpskaistorija.com. О чему пишете у публикацијама на вашем порталу?

Сајт Српска историја је активан већ дужи низ година.Бави се српском историјом без уплива политике.

Сајт „Српска историја“ прерастао је у прави бастион, ризницу историјског знања, што говори велика посећеност. Више од 15.000 улаза дневно са различитих IP адреса.

Историја  Србије  преплављена  је митовима и заблудама, док су чињенице често занемарене, то је и задатак и циљ овог сајта.
Радимо неуморно, свакодневно, на разоткривању и подсећању на историјске заблуде, лажи, неистине и полуистине… и наравно, чињенице.

Дучић је све рекао у једној реченици: „Верујем у Бога и српство“!

То је и моја водиља, то ми и даје енергију да свакодневно радим на сајту. На сајту Српска историја постоји и рубрика СРБИ И РУСИ, где можете наћи доста занимљивих текстова и везе између ова два братска народа.

-Ваш рад се огледа у књигама „Српска историја“, „Руско-српски братски односи“ у коауторству са Зорицом Пелеш. Коме су првенствено намењене ваше књиге?

Моја књига Српска историја је за сада намењена српском народу. То је једно кратко виђење српске историје на 320 страна. Књига није преведена на руски  језик, али надам се да ће се и то ускоро реализовати.

Књига “ СРПСКА ИСТОРИЈА ” није замишљена као исцрпна историјска студија, већ као сажет приказ свих важних догађаја који су обележили велику и бурну прошлост овог малог, али тако великог народа (нације).

Ово је приказ читаве владарске  историје  српског народа (нације). Ова књига има за циљ да широј читалачкој публици приближи најзначајније и најзанимљивије историјске догађаје. Књига је урађена хронолошким редом свих значајних догађаја са доста поднаслова са циљем да се омогући лакше сналажење и боља прегледност. Као прилог у књизи се налази и списак свих српских владара по хронолошком реду. Ова књига лишена је историјско-романтичарског  стила. Храброст, јунаштво, велике победе, али и грешке наших краљева, деспота, кнежева, царева и војсковођа, никада се не смеју заборавити, али зато њиховим успесима српски народ  се увек мора поносити и дичити, а на грешкама учити. Српски владари су, сваки на свој начин, више или мање позитивно обележили своје време. Не смемо да заборавимо да је Србија и земља  преврата, завера, буна, ратова и пучева, што се кроз књигу и види.

Посебну драж има књига „СРПСКО-РУСКИ БРАТСKИ ОДНОСИ“. Књига је сажет приказ битних историјских догађаја. Књигу сам приредио са публицистом Зорицом Пелеш, биографом проте Стеве Димитријевића.

Драго ми је да је она преведена на руски језик. Пуковник руске полиције Владимир из Алтаја (Јужни Сибир) је велики пријатељ нашег Горана Геровца и пошто много воли Србе, уз наше одобрење издао је друго издање књиге у Алтају „Српско-руски братски односи“ 2017. год.

Владимирова жеља је да, штампањем ове наше књиге, сачува од заборава наше братске везе, које по мало падају у заборав као последица незнања и необразовања.

Горан Геровац и козак из Кисловодска са Кавказа, Олег Фомченков Бровков Вјачославић, заменик атамана козачке општине „Светог Царевића Алексеја“, су превели књигу „Српско-руски братски односи“ на руски језик.

-Сарађујете са руским организацијама. Потписали сте споразум о заједничким активностима са «Руско-српским дијалогом» из Вороњежа. У чему видите значај и добробит те сарадње?

Сарадња је неопходна, контакт мора да постоји. Потписана је нова сарадња почетком 2019.год. са руском организацијом ,,РУСКО-СРПСКИ ДИЈАЛОГ“ коју предводи директор Евгени Осенков. Евгени ради врло значајан посао по питању наша два братска народа.

Захваљујући Осенкову ми смо публиковали наш вишегодишњи рад који је  представљен у оквиру форума ,,Балкански мост. Иваново-2020″ у организацији Евгени Осенкова и ,,РУСКО-СРПСКОГ ДИЈАЛОГА“ са којима сарадњу има ОШ ,,Бубањски хероји“. Ја сам имао прилику да се скупу обратим преко видео линка.

Заједно смо учествовали на заједничком часу са темом РУСКА КЊИЖЕВНОСТ У СРПСКИМ ШКОЛАМА у другом полугодишту школске 2018-2019.год. У корелацији предмета историја, српски језик и веронаука урадили смо документарни филм. Осенков је причао  о њиховом чувеном земљаку из града Вороњежа, руском писцу Ивану Алексеевичу Буњину, врло познат писаца, песник , преводилац, а добитник је и Нобелове награде за књижевност.

Ова сарадња је од великог значаја за наш колектив и оба народа. Сарадњу ширимо и наствљамо даље.

-У Србији се често срећете са занимљивим људима. Који сусрет је на Вас оставио највећи утисак?

Сваки сусрет и интервју који сам радио има своју посебну драж, зато не бих могао да издвојим, то би већ била посебна тема. Свако од мојих саговорника приликом рада на интервјуу, износио  је занимљиве  детаље.

Бављење овим додатним уредничким послом, који радим из љубави према српској историји, за мене има посебно место.

Мени је битно да се зна да овај сајт није под финансијским, политичким и идеолошким утицајем ни једне политичке опције или организације. Сајт није профитабилан, заснива се на добровољном раду, и на све то сам поносан.

Сајт Српска историја је покренут ради чувања сећања на значајне, драматичне, занимљиве историјске догађаје, судбине људи и народа… у покушају да скинемо прашину  са  историјских чињеница.

-Реците нам нешто о својој породици и хобијима. Шта још ради Ђорђе Бојанић кад има слободног времена?

Срећан и задовољан сам човек по питању породице. Своју кћер учим од малена да воли своју историју – она је као гост учествовала у неколико  документарних филмова. Срећан сам што она то воли, иако је тек четврти разред.

Када имам слободног времена и финансијских могућности, обилазим манастире и природне лепоте Србије. Хоби ми је свакодневни рад на сајту Српска историја, који ми одузима доста слободног времена, али то је мој избор и воља да то радим. И наравно, дружење са мојим пријатељима, браћом.

-Хвала на интересантном разговору. На крају, шта бисте пожелели нашим читаоцима у Русији и Србији?

Кроз ову руско-српску сарадњу видимо да историја и веронаука немају граница, поготово између два братска народа, који су историјски и верски толико повезани.

Руковођени поруком проте Стеве Димитријевића, нашег првог доктора богословске струке, да  је дужност свих нас, који се бавимо науком, „да у подножје узвишеног форума науке и опште културе наше, без мере и пожртвовано принесемо сву снагу и вољу нашу“, ево и ми у то чудесно подножје приносимо овај свој скромни допринос и ову братску сарадњу.

Наша дужност је и да сачувамо од заборава сва прохујала времена у којима су српски и руски народ дисали једном душом, која је била проткана најраскошнијим нитима нашег лепог Православља, које нас ево и до дана данашњег чврсто држи у братској љубави.

И за крај, сетих се речи проф. Андреја Тарасјева, који је био рецензент моје и Зоричине књиге СРПСКО РУСКИ БРАТСКИ ОДНОСИ. Ево шта он каже: ,,Некад бесмо једно братство, једно племе, словенска породица… Векови и векови прохујаше и одвојише нас… али само ,,територијално!“ Јер, како се могу одвојити два братска народа који имају заједничке најважније речи: мати, отац, брат, сестра, дом, село, поље, жито, радост, земља, њива, млеко, хлеб, помоћ…  и још многе, многе друге… а и оне најсветије:  вера, Бог, љубав!“.

Срдачан поздрав браћо РУСИ и моји СРБИ!

Извор РУСКО-СРПСКИ ДИАЛОГ

Back to top button
Close
Close