Бојанић: ПОШТУЈЕМО И ДЕДА МРАЗА, АЛИ ДРАЖИ НАМ ЈЕ БОЖИЋ БАТА!

Приредио – Ђорђе Бојанић

Божић Бата је изворно хришћански светац Свети Никола Мирликијски за кога се везивао обичај да се уочи Никољдана 19. децембра или за Божић, сиромашној деци остављају новчићи и слаткиши у чизмама или чарапама које деца, том приликом остављају поред прозора или поред огњишта.

Срби су нација са традицијом и идентитетом и од давнина су гајили култ Божића Бате. Божић Бата је, слично Деда Мразу и Санта Цлаус-у, лик који деци доноси поклоне уочи Божића, добродушан је и добронамеран и деца га обожавају… По свом изгледу, он се у мањој или већој мери разликује од Деда Мраза и „глобалног“ Санта Цлаус-а. Ношња му је у етно стилу: шубара, гуњ, чакшире, вунене чарапе, опанци…

По завршетку II Светског рата и формирањем Титове Југославије „замењен“ је фигуром Деда Мраза. Никада није, као у Совјетском Савезу, формално забрањен али је потиснут у заборав где се углавном и данас налази.

 

У данашњој, модерној Србији није било много иницијатива друштва и јавности да се лик и улога Божића Бате „рехабилитује“ односно да се формално врати и замени Деда Мраз који се у међувремену прилагодио времену попримивши неке „западњачке“ манире и атрибуте.

Деда Мраз је устаљени и општеприхваћени назив за доброг старца који уочи Нове године деци доноси поклоне…

Међутим, откуд нам он?!

Деда Мраз је комунистичко-социјалистичка фигура која је (милом или силом) наметнута у свим земљама под Совјетским утицајем. То практично значи, изузев Грчке, и на цело Балканско полуострво укључујући и тадашњу Југославију. До тада, тј. до краја II Светског рата у појединим земљама нашег полуоства гајени су различити култови и верзије „новогодишњег старца“ (као нпр. Божић Бата у Србији или Моș Црăциун у Румунији) док у неким земљама (нпр. Словенији) нису имали никакав култ или верзију ове личности.

Image„Совјетски” Деда Мраз је, иако сличан са глобалном верзијом истог лика (Санта Цлаус), ипак другачији са „коренским” разликама. Тако је Совјетски Дед Мороз  проистекао из митске старословенске паганске личности која се некад звала „Старац Мраз” а који је био демон зиме. По легенди је живео у шумама севера и оданде доносио зиму, мраз и хладноће. По нарави је био опак и зао. Волео да залеђује људе.Отимао је (неваљалу) децу и односио их на рамену у свом великом џаку… Временом се „продобрио” а легенда о њему је трансформисана у своју супротност тако да је „Дедушка Мороз” (од миља) постао добродушан и добронамеран. У свом великом џаку и данас доноси поклоне и слаткише којима награђује децу за њихову доброту…

Санта Цлаус (Глобално прихваћена верзија Деда Мраза)

Санта Цлаус је један од назива за „западну” верзију Деда Мраза. У различитим европским земљама и културама га називају многим именима (Фатхер Цхристмас у Енглеској, Баббо Натале у Италији, Пèре Ноëл у Француској, Синтерклаас у Холандији…). Овај лик, како год да га и где зову, се изворно заснива на лику и карактеру хришћанског свеца Николе Мирликијског (Светог Николе).

 

ОТКУД ДА КОД НАС БУДЕ БАТА?

У целом свету је Деда Мраз или како се већ локално зове, деда, тј. поприлично стар. Откуд код нас да буде Бата.
Одговор је да је о код нас поприлично зашао у године, тј. Божић Бата је прави правцати деда.

sveti-nikolaБожић Бата – свако знаде –
То је старац беле браде
Што има за вредног ђака
Пуну врећу играчака
И доноси радост снену –
Јелку лепо украшену.

……….

Божић Бата, добри дека,
Бадње вече једва чека
Да с тољагом светом пође
И код сваког од нас дође
Јер смо целог лета били
Послушни и добри, чили.

Па откуд онда Бата?

Од глагола батати, што значи ходати, ступати…

Божић, Божић, штапом бата, 
Носи киту злата,
Има дугу белу браду,
Да позлати врата,
И обоја побоја
И сву кућу до крова.

– Какве поклоне је доносиo Божић Бата?

Божић Бата долази у госте у време поста. Чест је био случај да Божић Бата доноси поклоне на дан СВ.Николе.
Свети Никола, које је разделио своје богатство сиромашнима, је инспиратор даривања за Божић а касније и Нову годину.

Пошто је време поста, не сме бити неумерености, поклони су скромни и симболични.

Православни Срби знају да Божићу претходи ПОСТ од шест недеља, да увек долази Божић, па Нова Година. И онај који то зна неће у весељу  прослављати  римокатоличку  Нову Годину , него ће то за њега бити обичан дан као и сви остали, пре свега дан поста и припреме за велики празник Божића када славимо рођење на земљи Сина Божијега.

КИЋЕЊЕ ЈЕЛКЕ — КАТОЛИЧКИ ИЛИ ПРАВОСЛАВНИ ОБИЧАЈ? ХРИШЋАНСКИ ОБИЧАЈ!

Руски монах кити јелку

Свештеник о. Василије Тарасјев, старешина Руске цркве у Београду, изјавио је:

«Бадњак је стари српски обичај, јединствен као и српска слава, и зато га треба поштовати и никако не дозволити да се извитопери и промени неким “новокомпонованим” обичајима. Међутим, није јелка католички обичај, јер ево, и ми је китимо».

Постоји и руска бајка о јелки и њеном кићењу.

 

РУСКА БАЈКА

Када се родио Христос, звезда са неба је водила мудраце са Истока, показујући им пут све до пећине у којој се налазила Богородица са Христом.

Изнад пећине у којој је Христос рођен, расла су три дрвета – бор, кедар и јела. Њих је обасјала светлост Христовог рођења, па су пожелели да и они нешто поклоне.

Кедар је затресао своје гране и пред пећину су пале иглице препуне дивног мириса.

Бор је спустио најлепше шишарке.

Сирота јела је горко плакала, јер она није имала мирисног уља у иглицама, нити шишарке. Јелине сузе је видела звезда, па се сажалила. Због њене велике жеље да дарује Христа, није дозволила да остане тужна у тој ноћи. Послала је једну малену звездицу да се спусти на врх јеле. Тада је она засјала звезданом светлошћу и, дубоко се клањајући, спустила звездицу пред пећину где је у јаслама на слами лежао Христос.

И за крај…

Србине, славиш ли свог Свеца? Радујеш ли се полазнику у свете дане Рождества, чуваш ли Икону и у срцу свету Веру наших дедова и прадедова?
Зато слави БОЖИЋ И ПРАВОСЛАВНУ Н. ГОДИНУ!!!

А ОВУ НОВУ ГОДИНУ КОЈА ДОЛАЗИ КАЛЕНДАРСКИ 1. јануара, СЛАВИ КАО КАЛЕНДАРСКИ ПРЕСЕК.

Делом коришћена литература и извор –   Мирослав Бронзић и http://amarilisonline.com/2010/bozic-bata-vs-deda-mraz/

Извор фотографија – http://www.pismodedamraza.rs/

Приредио – Ђорђе Бојанић


Документ из 1945. године о прослави Нове године