Лепоте Србије

Бојанић: ОБАВЕЗНО ПОСЕТИТИ ВРМЏУ И ЊЕНЕ ПРЕЛЕПЕ КРАЈОЛИКЕ… приказ кроз фотографије

После Бованског језера на путу ка Соко бањи на петом километру скрените лево, има знак за скретање ка Врмџанском језеру. Пређете преко моста на реци Моравици, пређете лепо Каљено поље, са сталном сликом планине Ртањ. Прођете кроз село Трговиште, и стижете у Врмџу.

ПРЕЛЕПА ЈЕ НАША СРБИЈА, И ПОРЕД ПОШАСТИ КОЈА НАС ЈЕ ЗАДЕСИЛА (КОВИД 19)… ИМАТЕ ГДЕ И ШТА ДА ОБИЂЕТЕ И ПРОВЕДЕТЕ ЛЕТЊЕ ДАНЕ У ОБИЛАСКУ НАШЕ ПРЕЛЕПЕ СРБИЈЕ. БАР САДА ДА ЈЕ УПОЗНАМО.

У Врмџи налазе се остаци Латин-града, римског утврђења за одбрану царског друма, етно-музеј, Црква Свете Тројице, Врмџанско језеро и два Етно-ресторана воденице.

КРАТКО О ВРМЏИ

Први пут се насеље Врмџа помиње у писаним документима у 3. веку. У средишту села доминира Латин – град, римско утврђење за одбрану царског друма који је водио за Блиски и Средњи Исток.

Остаци Латин-града

Врмџа носи бројна имена, ево неких…  “Чувар царског друма”, “Село потока и воденица”, “Село Латино-града”, “Село на три брда и две долине”, “Село извора и потока”.

Од када носи име Врмџа то није познато, ни како је то име добила. Али, могуће је да је назив Врмџа добила зато што је то место са много извора, река и потока. Наши стари, и данас, кажу да из облака врне киша, да у баште треба наврнути воду. Извори су свуда, са толико чистом и бистром водом.

У селу данас живи око 600 становника, а кажу мештани да међу њима су и један Американац, Италијан и Швајцаркиња, као и Београђани, Нишлије, Новосађани, Суботичани. Просек старости је око 47  година, што охрабрује и има наде за ово предивно етно-село.

У селу имате путоказе, и добро је све обележено, само пратите путоказе.

ЕТНО МУЗЕЈ И ЦРКВА СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ

Црква свете Тројице

Етно музеј у Врмџи је основан 2010. године. Налази се у дворишту цркве. У њему је приказана стална поставка традиционалних ношњи овог краја, грнчарије, израде тканина као и алата. У дворишту се налазе стари ручни пољопривредни алати за обраду земље.

Црква свете Тројице, саграђена је 1818. год.

Овде у селу се сваке године почетком јула организује Врмџа фест – Интернационални фестивал туристичко-еколошког документарног филма. Ове године због пандемије КОВИД 19 неће бити организације.

Иза цркве налази се предиван видиковац и летњиковац. Одмах са леве стране је и велики крст, обавезно и то обиђите.

НАША ВОДЕНИЦА

У разговору са власником воденице, сазнао сам да  је заправо објекат старији од једног века.

Ово је воденица поточара, ради тако што је покреће вода из реке, која пролази кроз цев и покреће точак који преко осовине покреће камен. Вода се онда враћа у реку, преноси ми власник воденице.

Воденицу су покренули ове године, која како кажу није радила око 40 година.

Овде можете попити одличну кафу и одличан ртањски чај, а има и хладно пиво које се хлади у реци и одличан качамак.

У воденици поред качамака и палачинки можете пробати и проју од жутог кукурузног брашна, са домаћим киселим млеком, домаћом сушеницом и салатом.

Можете купити разна брашна (пшенично, кукурузно, хељдино,,,) која се овде у воденици производе, и то можете гледати (у наставку имате и видео клип, где можете видети воденицу како ради), као у добра стара времена.

Овде можете купити и ртањски чај, воћне сирупе.

Ово место немојте пропустити, предивно је, а и домаћини су љубазни и доста тога можете чути од њих.

Погледајте видео

У близини воденице је и извор…

Занимљиво, запазих…

Петокрака, а српски родољуб страдао у Априлском рату (9. априла 1941).

А партизана тада није ни било.

ЕТНО ВОДЕНИЦА И КАФАНА „Код деда Мије“

Одлично место за предах и ручак, обавезно обиђите. Са асфалтног пута се скреће десно (обележено је, има путоказ), то је исти пут који води према Врмџанском језеру које је удаљено  око 2.5 км. До Етно воденице „Код деда Мије“ може се стићи колима (пут је узак, туцаник), код кафане можете да се паркирате.

Овде је право уживање у нетакнутој природи и здравој храни.

У понуди Етно воденице „Код деда Мије“ је печење, лепиње испод сача, кувана јела, стара српска јела, проја, гибаница, качамак. Све производе сами, храна је домаћа и укусна. Лично пробао.

У функцији је и стара воденица… нешто предивно и прелепо.

Све је лепо обележено путоказима…

ВРМЏАНСКО ЈЕЗЕРО

Од  Етно воденице „Код деда Мије“  можете и колима, али то вам не бих препоручио, доста је лош пут (пољски пут). Боље пешке, добро је после доброг ручка код деда Мије. До језера, пролазите прелепим крајолицима око 1,4 км. Није далеко, мало је узбрдо али није страшно.

Врмџанско језеро је крашког порекла (површина око 50 метара),  по казивању старих људи, настало после страшне провале облака. Бујице су у удолину сјуриле гомиле сена и њиме запушиле дубоку рупу у земљи. Сада се вода у језеру обнавља са малог непресушног извора у близини и од киша и снегова. Језеро је окружено недирнутом природом и богато је рибом. Дубине је око десет метара.

У близини језера (испред), налази се Врело. Ту извире Врмашка (Паклешка) река. Она пролази кроз клисуру која предивно кривуда кроз село. На реци је некада било много воденица, а неке и данас су у функцији. Кроз насеље тече и друга речица – Оравица.

Вода је толико хладна, бистра и чиста, нешто предивно.

Врмџа је и мета и дестинација ловаца на благо.

У сваком случају нећете се покајати, ако сте љубитељи природе.

Фотографија, Ђорђе Бојанић

За израду текста коришћена литература са сајта VRMDŽA.ORG.RS

Приредио, Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја

 

Back to top button
Close
Close