Ђорђе БојанићСрби Црне Горе

Бојанић: МОРАМО ДА СЕ БАР ОКО СВЕТИЊА И СВЕТОСАВЉА УЈЕДИНИМО… извлаче нам корен а ми ћутимо

Зашто држава, црква, синод, свештенство, САНУ у Србији и даље ћуте... нема подршке борбе за очување светиња и браћи српској у Црној Гори. Државу и могу да разумем, у питању је окружење, дипломатски односи, Европа, Нато... и ту треба бити мудар и паметан. У политику не бих улазио... али ЦРКВА и СИНОД... то не разумем? Зашто Србија није  спремна за један велики скуп подршке браћи из Црне Горе... као подршка одбрани Српских светиња, православља и светосавља? Ко нас то кочи и због чега, нико не тражи рат, доста смо ратовали... а и тамо је НАТО савезник тих изрода милогорских.

Председник Црне Горе Мило Ђукановић потписао је срамни Указ Закона о слободи вероисповести и правном положају верских заједница, који је предложен у Скупштини овај срамни Закон мимо воље народа и против СПЦ. Скупштина Црне Горе је гласовима владајуће коалиције и три посланика СДП усвојила Закон о слободи вероисповести у три часа ујутру, након што су посланици опозиције приведени од стране полиције.

Овим законом се одузима право својине Српској православној цркви над свом црквеном имовином стеченом пре 1918. укључујући и највеће српске манастире и светиње у Црној Гори.
Да ли ћемо и даље да ћутимо?

Овај сценарио може да закуца и на Космету. Обрисаће нам историју као са гумицом.

Ако не одбранимо наш Острог и православље и светосавље у Црној Гори… узеће нам и Дечане, Грачаницу, Пећку патријаршију… по истом рецепту.

Ову отимачину и изазов не смемо гледати по страни и ћутати.

Зашто држава, црква, синод, свештенство и САНУ у Србији и даље ћуте… нема подршке борбе за очување светиња и браћи српској у Црној Гори. Државу и могу да разумем, у питању је окружење, дипломатски односи, Европа, Нато… и ту треба бити мудар и паметан. У политику не бих улазио… али ЦРКВА и СИНОД… то не разумем?

Зашто Србија није  спремна за један велики скуп подршке браћи из Црне Горе… као подршка одбрани Српских светиња, православља и светосавља? Ко нас то кочи и због чега, нико не тражи рат, доста смо ратовали… а и тамо је НАТО савезник тих изрода милогорских.

Ми морамо да покажемо свету каква отимачина се дешава у Црној Гори. Да пошаљемо слику какав срамни чин се дешава у једној држави где одлучује један човек, без воље народа и референдума. У држави где је лажирано отцепљење, попис… и без референдума чланство у Нато.

Ми не смемо поистоветити 40 посто Срба (по попису их има 28 посто), али попис знамо ко је и како пописивао, у то не бих улазио.

На тај начин бранимо и светиње на Космету. Можда тога нисмо ни свесни! Ми смо ћутњом изгубили и Србе у Македонији…

Црква треба да стане на челу и поведе народ у протесте. То је питање цркве и свих нас… а не спорадично студенти да излазе у протест. Треба свет да сазна истину и ми слику да пошаљемо да нам се вековне светиње отимају. А не апелима из топлих дворова… Тако ће нам отети и светиње на Космету. Све епархије да се активирају и да окупе народ…сви као један, бар по овом питању да будемо сложни и јединствени без уплива политике. Ово је национално питање, ако тако олако проће проћиће убрзо и све остало за шта нас притиска тај ,,пријатељски“ запад.

Ваљда је то Српско питање у ЦГ? Срамно је ово ћутање. Потребан нам је МОЛЕБАН!

Срећом браћа у Црној Гори су се пробудила и трећи дан заредом организују протесте како би исказали револт због усвајања Закона о слободи вероисповести у Скупштини. Доста све то охрабрујуће делује, толики број у побуни. А свесни смо да им прете отказима, да се све снима… шта рећи свака час јунаци, издржите. Наравно лако је то рећи одавде, али мислим да смо сви свесни како је њима.

Подсетио бих да и Турска власт у Црној Гори никад није била чврста па није ни ова… за стварање државе најзаслужнији су били Срби Петар I и Петар II Петровић. Они су успели да учврсте јединство црногорских племена. Тако да и овај удар и отимање светосавља ујединиће поново српска племена и вратити их тамо коме припадају.

Лепо рече Матија Бећковић за један  део данашњи црногораца ,,Црногорци су прва нација без ђеда“. И стварно јесу (наравно, не сви… да не генерализујемо)!

Доста погрешних ставова има када се чује назив ЦРНОГОРАЦ. Ево и зашто баш ми Срби из матице требамо да бранимо име ЦРНОГОРАЦ.

Црногорац, заборављамо да је та реч само географска одредница, да та реч једино може  означавати СРБИНА. Зар све да им препустимо? Као што смо, ономад, беше препустили и заборавили да смо Срби, па зарад ,,братства и јединства“ прихватисмо да се називамо некаквим југословенима.

Црногорци или ,,Милогорци”, може и ,,Монтенегрини”!

Ти Срби, а јесу Срби, друго не могу бити (помогнути од стране срба муслиманске вероисповести и албанаца) траже рушење православне цркве на Румији, траже уклањање из школске лектире Горски Вјенац Владике Петра II Његоша, траже промену националних и хришћанских знамења на застави државе Црне Горе, стварају некакву Црногорску православну цркву, створише некакав црногорски језик и много тога…

Ми се не смемо одрицати неких дивних српских речи, израза и појмова само зато што су те речи, изразе и појмове присвојили изроди (они који се одричу српства, онога што јесу) српски!

Реч Црногорац означава Србина из Црне Горе, као што и реч Шумадинац, Личанин, Далматинац, Косовац, означава Србе из различитих крајева , тако је Црногорац генетски и расни Србин из Црне Горе, а милогорац је исто Србин из Црне Горе, али, онај који се одриче свега српског, одрекао би се и земље на којој обитава али где ће после… зато ти исти данас и отимају Српске светиње, и ништа им није свето, па ни црква којој припадају.

Нећемо се ваљда зарад тих изрода од Српства одрицати Српских Црногораца, који свакодневно одолевају онима који не желе да буду Срби, онима који стварају некакву лакрдију од државе, цркве, историје  и језика.. они који се данас боре за Српско православље!

Сви вековни изроди српски, који су стварали неке нове нације, говоре уистини српским језиком, само што га не зову више српски, већ су измислили нова имена за стари језик наших, а и својих, предака!

И ово морамо да знамо, и да памтимо!

А не да се одричемо топонима из чега је изведен Црногорац. Црногорац је наш вековни српски брат. Зашто ми Срби увек све сврставамо у исти кош и не умемо разумети чињеницу и њу одбранити.

Шта нас то мучи па стално ликујемо издаји? Да ли помислимо икада што Српској браћи у ЦГ не помогнемо, јасно и гласно да их подржимо, ми ослепљени нисмо помогли ни јасеновачким мученицима до краја рата, као да и нисмо знали шта се тамо дешава, па да прво њих ослободимо.

Данас у Црној Гори има 40 посто јуначких црногораца, српских витезова који се свакодневно боре са оним србима који су Срби а не желе више да буду онакви какви су били њихови ђедови и прађедови… који се свега српског одричу, па и цркву хоће да нам руше и скрнаве.

Зашто то не видимо, зашто ту осталу немоћну браћу без помоћи не подржимо? Него ригамо и све сврставамо у исти кош, тако се и ми одричемо нашег имена и назива… Зар и то браћо да им препустимо и тако још више укаљамо част и образ нашег брата ЦРНОГОРЦА. Зато и треба користити измишљени термин ,,Милогорци” или ,,Монтенегрини”!.

Некада је врло опасна државна званична историја… као у овом примеру у Црној Гори, где се све скрнави, лажира и изврће, чак и суве чињенице. У Црној Гори више нема места у образовању за Јована Дучића, Десанку Максимовић, , Јову Змаја… 

А таква историја се намеће и у околним земљама, а ми ћутимо, ћутимо и за србина Скендербега (Ђурађа Кастриота), отеше нам га албанци, споменика по Албанији и Косову и Метохији свуда, величају га као албанског националног хероја и заснивају историју на њему, отимају и скрнаве нам Немањиће, Милош Обилића, Карађорђа. Други нам лажирају жртве Јасеновачких мученика, умањују бројку, а тамо јаме још затрпане и препуне.

Историја без чињеница, историја која се заснива на извртању чињеница, присвајању, отимању и крађи идентитета оног коме ни сами не припадају… У жељи да формирају вештачку заједницу… па сурово газе по чињеницама и истини до свог накарадног циља.

Браћи у Црној Гори, нашим црногорцима, помоћ је свакако неопходна и потребна, сами су… око њих су агресивни Срби који то више не желе да буду, помогнути од срба мухамеданаца и албанаца. Ти бивши Срби сада стварају нову нацију, цркву, историју.

За крај да се подсетимо песме Онамо, ‘намо, краљ Никола био је образован и песнички надарен. У песми Онамо, ‘намо коју је Богдан Поповић уврстио у Антологију новије српске лирике, изразио је стремљење ка највишем српском идеалу, ослобођењу Косова и Метохије. Овај патриотски спев, с мотивима из борбе за ослобођење од Турака, кнез Никола написао је 1867. године. Да ли се браћо и овог спева стидите? Никола је део наше историје… и ваше.

Ево и ПОСЛЕДЊЕ РЕЧИ СВЕТОГ ПЕТРА ЦЕТИЊСКОГ

  1. октобра 1830, пред само упокојење, Петар I Петровић Његош
    (Свети Петар Цетињски) обратио се црногорским главарима:

“Ја већ немам рад шта крити, мени се посљедњи час приближио, и ја ћу овај свијет оставити.Препоручујем ви узајамну слогу, мили витези и честити јунаци! Поздравите ми сву  браћу  Црногорце  и  кажите им,  да  иако  им  се

њихов Господар преселио у вјечност, да је његова топла и посљедња жеља, да му његова слободна браћа Црногорци у миру и братској љубави бране своју богодану слободу, и да не забораве да су Црногорци и слободни јунаци.
У мучној и кукавној али слободној земљи преживјех младу нејакост и сиједу старост.

Божа је воља, да се с вама растанем вјечно, но не заборавите на моје ријечи.Збогом слободне горе, и не увенула ви слава доклен траје свијета и вијека! Благодат Божија по сриједи вас и свега рода србска!

Поведите ме у моју одају, да мирно мој дух предам вишњему промислу.“

О рату Црне Горе са Турском, 1860-1862., краљ Никола, уз остало, пише:
„Изгледа и изгледаће чудно и у потоња времена, да је мала Црна Гора сама ратила, са великом, силном царевином Турском. А ја сам тај рат прихватио лако, безбрижно, радо и с великим одушевљењем. Једна жеља преовлађиваше све друге: да ми је ЦИЈЕЛО ПРИКУПЉЕНО СРПСТВО ЗАГРЛИТИ, ДА МИ ЈЕ СВЕ ЊЕГОВЕ НЕПРИЈАТЕЉЕ СПРЖИТИ…

О ослобођењу Подгорице и ЗЕТЕ, 1878.године, краљ Никола пише:
„Тако се извршило присаједињење ЗЕТЕ ЦРНОЈ ГОРИ, стародревне колијевке ДРЖАВЕ СРПСКЕ у којој се одњихала и подигла прва мисао о ДРЖАВНОМ ЈЕДИНСТВУ СРПСКОМ. Послије вјекова најтежега робовања, она се опет повратила у слободу и заједницу са ОНОМ ДРЖАВОМ СРПСКОМ, која је за све оне вјекове (ропства под Турцима) хранила СЛОБОДУ СРПСКУ и која је за те вјекове пролијевала драгоцјену крв својих синова за ослободјење браће своје…“

Ујединимо се… другог излаза немамо!

Писано на данашњи дан када је рођен је Свети Василије Острошки познат и као Свети Василије Острошки Чудотворац.

Приредио Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја

Back to top button
Close
Close