Ђорђе БојанићЛепоте Србије

Бојанић: МАНАСТИРИ У СИЋЕВАЧКОЈ КЛИСУРИ… место праве лепоте, православља, духовности и историје

Обиђите овe манастирe, неописиве лепоте... Предивна природа коју могу да виде само путници намерници

Манастир Светог Николе у селу Манастир

Око 18 километра од Ниша, на магистралном путу Ниш-Софија, на улазу у Сићевачку клисуру, са десне стране одваја се пут за село Просек.

Солидним путем уз стрми, шумовити пут стиже се до села Манастир. По предању, село Манастир је настало у 13. веку када је Свети Сава 1234. на путу за Цариград у Сићевачкој клисури „попио и благосиљао“ сеоско вино. Претпоставља се да је старо село временом расељено, а данашње село Манастири настало је почетком 18. века од „збегова“.

Иначе сам манастир помиње се у Турском попису из 1498. године. Посвећен је светом Николи, а данашњи манастир је обновљен или изграђен 1838. године, захваљујући прилозима мештана.

У порти ове цркве налази се старо гробље из 19. века. Реч је о живом манастиру о коме брине игуманија Вероника. У порти манастира направљен је конак, а само двориште је прелепо уређено, права лепота.

Нажалост село више нема мештана али има доста викендица, тако да они повремено обилазе манастир.

Долазе и поклоници који знају шта ће у манастиру видети, као и по који знатижељни туриста и путник намерни. Природа око манастира је предивна са прелепа шумским стазама покрај манастира се налази и лепо викенд насеље.

Ову светињу која је у непосредној близини града заиста треба обићи.

МАНАСТИР ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ – СИЋЕВО

На магистралном путу Ниш-Софија у Сићевачкој клисури, у селу Сићеву на петнаестом километру од Ниша, одваја се пут десно преко пруге који води на леву обалу реке Нишаве. Идући тим путем узбрдо долази се до подножја брда Големи камена.

Управо на том месту подигнут је манастир посвећен празнику Ваведења Пресвете Богородице. Време подизања манастира се не може тачно одредити, а народно предање казује да је манастир задужбина браће Мрњавчевића.

Чудотворна икона Мајке Божје Сићевачке

Првобитни манастир је разорен током турских освајања највероватније крајем XIV века. Од његових остатака на овом предивном месту изграђен је данашњи храм 1647. године.

Током Првог светског рата, манастир је тешко страдао од Бугара. Иконе и фреске у храму су оштећене бајонетима. По завршетку рата је обновљен, а нови иконостас је рад руског иконописца Василија Рудановског из 1928. године.

У манастиру се налази чудотворна икона Мајке Божје Сићевачке, која је настала у 19 веку у Русији, а у Ниш је стигла са монасима који су избегли 1917. године после Октобарске револуције, а понео је монах који се излечио.

Манастир Св. Петке Иверице

На 20-ом километру од Ниша, уз сам магистрални пут Ниш-Софија, који води кроз Сићевачку клисуру, у селу Островица, налази се манастир Свете Петке Иверице, познатији као Манастир Иверица. Настао у доба Уроша V.

Налази се на десној обали реке Нишаве.

Некадашњи једини војни манастир у Србији.

Овај манастир привлачи све више гостију који желе да се поклоне чудотворној икони Свете Петке, Иверице. Икона је реплика иконе из цркве Христа Спаситеља из Москве, која је на жалост спаљена.

Чудотворна икона Свете Петке, Иверице

Верује се да је манастир добио назив „Иверица“ јер су га обновили грузијски монаси из манастира Ивириона са Свете Горе, крајем XIV или почетком XV века. Током турског ропства, када су турци порушили манастир, дванаест живих невеста у венчаницама су закопали у његовом дворишту.

Приликом изградње новог манастира, пронађена су њихова тела. Данашњи манастир Св. Петке у Островици је обновљен 1896.године. Подигли су га војници инжињерске јединице српске војске који су припремали терен за прокопавање железничког тунела и пролаза кроз Сићевачку клисуру, и то у славу срећног спасења Врховног Команданта краља Александра I Обреновића.

Храм је освећен 1898. године и све до Мајског преврата 1903.године био је у поседу војске Краљевине Србије. Верску службу су вршили војни свештеници, а манастир се звао Краљевски српски војни манастир Света Петка Иверица.

У историји Српске Православне Цркве није познат још један овакав пример.

Овај текст има само једну намену, да ова наша средњовековна блага, манастире са фотографија приближи српском народу, да га упозна. Овако предивни, са љубазним монаштвом, заслужују обилазак верника из читавог региона, а не само мештана и људи из околних места.

Фотографије, Ђорђе Бојанић

Коришћена литература, Јанићијевић Ј, Културна ризница Србије, Идеа, Београд, 2001.

Петровић Б, . Манастир Свете Богородице у Сићеву, Атлантис, Ниш. 2010.

Википедија

Приредио, Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја

Back to top button
Close
Close