Јован Маркуш: Референдум, одржан 1920, потврдио одлуке Подгоричке скупштине
Он апострофира 1916. годину као преломну, јер је те године потписана капитулација Црне Горе, која је и директан узрок свега што се десило 1918, и касније.
Јован Маркуш, публициста и културни и политички активиста српског народа у Црној Гори, сагледавајући догађаје које су судбински одредили мјесто и улогу српског народа од 1916. године па до данас, изнио је низ занимљивих запажања и чињеница које потпуно обесмишљавају преовалађујући монтенегринско-дукљански наратив о догађајима из 1918. године.
Он апострофира 1916. годину као преломну, јер је те године потписана капитулација Црне Горе, која је и директан узрок свега што се десило 1918, и касније.
„Од дана капитулације, па током наредне три године, Црна Гора представља дио Аустоугарске монархије“, истиче Маркуш. „Црну Гору су ослободили српски војници, црногорски комити и добровољци, који су након пробоја Солунског фронта дошли и ослободили тај дио Аустроугарске територије“.
Оцјене да је Црну Гору окупирала српска војска Маркуш квалификује као ноторну лаж, и закључује: „Ако је 500 српских војника могло да окупира Црну Гору, гдје нам је било то чувено јунаштво, па смо дозволили тако нешто“.
Маркуш наглашава да су одлуке Подгоричке скупштине једногласно изгласали представници бјелаша, зеленаша, као и муслимана, римокатолика и православаца, те да су све одлуке биле у најбољем интересу нашег народа.
Посебно се осврнуо на изјаве градоначелника Подгорице, Ивана Вуковића, који је учеснике назвао издајницима, а одлуке скупштине – перверзним. Овакве иступе младог јуришника ДПС-а Маркуш назива бесмислицама, уз оцјену да Вуковић или „не зна пуно, или је добро дресиран“.
Маркуш нарочито апострофира значај референдума из 1920. године, који историчари и правници не обрађују, а о којем опширно пише само Јован Пламенац, политички вођа Божићне побуне, предсједник владе у егзилу, а који потврђује одлуке Подгоричке скупштине. Поменути референдум је, иначе, одржан под контролом сила-побједница.
У тексту Јована Пламенца, објављеном у листу Балкан 31. децембра 1925. године, пише: „Извршени избори у Црној Гори на да 28. новембра 1920. године под контролом Великих сила имају се сматрати као одлуке народа Црне Горе да се обје државе, Краљевина Црна Гора и Краљевина СХС сједине у једну заједничку државу, тим прије што је црногорска влада дала Великим силама савезницама пристанак на конференцији мира у Сан Рему 1920. године да се поменути избори могу извршити под њиховом контолом“.
„Ако неко мисли да може поништити одлуке Скупштине, што је ноторна глупост, шта ћемо са овим одлукама донесеним на референдуму“, пита Маркуш.
Овај истакнути публициста објашњава да је и стража испред Скупштине била присутна само због присуства италијанске војске на нашој територији, и разоткрива срамну улогу Италије у подстицању и организовању тзв. Божићне побуне у јануару 1919, као и политички преокрет Јована Пламенца, главног протагонисте те побуне и предсједника тзв. црногорске владе у егзилу, који на крају признаје власт Краљевине СХС.
„Италијани су подстицали и Божићну побуну, до момента док нијесу добили Истру и Далмацију, а онда су ове наше несрећнике који су ударили на браћу оставили да се потуцају по бијелом свијету, све док нијесу амнестирани, а многи од њих су постали и министри. Конкретно, Пламенац је касније именован и за амбасадора“, закључује Маркуш.
Преузето ИН4С
